Sretne misli - sretna žena

nikad nije kasno za....

Sa 23 godine sam se upisala u školu stranih jezika, odabrala sam talijanski..... i odmah na početku sam bila stvarno sumljičava i mislila kako ću ja naučiti talijanski sa 23 godine?!? A sjećam se, da je samnom išla gospođa koja je tada imala 72 godine i kad su je pitali kako to da se sad odlučila upisati i učiti talijanski, rekla je, a zašto ne?! Oduvijek to željela i sad je odlučila i krenula! Iskreno, tada sam mislila da je luda,  jer 72 godine i uči strani jezik!!!

Danas kad razmišljam o njoj, a slabo je se sjećam, jer ja sam odustala, čim sam pomislila da mi je preteško... jer lakše je odustati nego se malo pomučiti, mogu samo reći bravo! Jer nikad nije kasno!!

Največa prepreka je u glavi i najteže je donjeti odluku  -  krečem, bez obzira na sve ja krečem!!   Vježbati, trčati, čitati, pisati, javiti se na natječaj za taj posao, naučiti neki strani jezik, 30min dnevno meditirati, 1sat dnevno ne raditi ništa, bilo šta.... Ono što želim već dugo, a nikako da se pokrenem i maknem iz svojih udobnih šlapica,  jer mozak mi govori, pa da, tako je bolje jer i tako je već prekasno i nemaš vremna za to sada.... Mozak voli da sve stvari budu u rutini i da ne iskače iz svoje ugode!

....ali, tajna je ta, da treba ponekad zeznut mozak i ne poslušati ga, čak i kad kreneš, mozak će te pokušati odgovoriti i reči će ti da je to sada pre-teško, pre-naporno, nemaš vremena, nije to za tebe, hladno je, vruće je, pada kiša... al ne slušaj ga, opet ga zezni, sve dok se ne navikne na novu tebe!! :) 

Nikad nije kasno, sjetim se te gospođe i mislim da ja sada sa 43 mogu šta hoću, samo moram odlučiti i reči krečem, jer nikad nije kasno....   Pogotovo za ono što si oduvijek željala, a mislila da je prekasno ili da ne možeš!! Kreni!! Stvarno!! :))                                                                       

 


Šta želiš?

Ja sam imala veliki strah od tuđih mišljenja, jako me to mučilo i stalno sam se ponašla u skladu sa njihovim ponašanjem prema meni. Ako bi netko bio iz nekog razloga živčan ili ljut, nije imalo nikave veze samnom, al ja bi se jednostavno postavila tako kao da upijam svu njihovu negativnu energiju i podilazila bi, znala sam točno šta treba reči, a šta ne samo da bi ta osoba bila ok, da se ne bi vikalo i svađalo i da slučanjo ne bi o meni isto nešto loše pomislili!

To je jako naporno, pogotovo kad to traje godinama, izmore te ljudi a da nemaju nikakve veze sa tobom, njhovo ponašanje i njihove misli su samo njihove i, šta god ti napravila neće se drugi put promjeniti. Opet će sve biti isto, a oni su već navikli da na tebe mogu računati  i očekivati da si ta koja je razumna i koja je uvijek smirena i koja uvijek sluša.

Onda se jednom probudim i pomislim pa ženo ŠTA TI ŽELIŠ???

Nije to lako samo tako otpustiti taj strah i to ponašanje prema drugima, ali najjednostavnije za početak, odmakni se. Nemoj biti uvijek dostupna! Nemoj biti dostupna! Imaš svog posla! To su tvoje misli, ali samo o onome što ti trebaš za sebe. To ne znači da si sebična ili znači, ali to je sasvim ok!

Jer da ljudi polako počnu misliti šta oni rade, a ne šta rade drugi, bilo bi lakše i razgovarati i raditi i voliti se!

Al teško je vidjeti sebe, puno je lakše vidjeti šta drugi rade i onda pričati o tome šta oni rade i šta oni žele...a zapravo se izgubi ono pravo pitanje Šta ti želiš?

Dobro je da, svako jutro kad se probudiš, upitaj se šta želim od današnjeg dana? Onda u glavi napravi redosljed stvari kako ih želiš, ne mora i vjerovatno neće uvijek ići sve onako kako si zamislila, al nije ni važno, jer čim si svjesna da imaš plan i da znaš što želiš za taj dan, već si korak bliše onome što zapravo želiš u životu i kakav da ti život bude! Igraj se sa svojim mislima, i ne zaboravi neka budu sretne :)


Bolje sutra ili bolje danas?!

Evo pitanje koje me prati, vrti mi se po glavi kad svi govore sutra će biti bolje! A da li će sutra biti bolje i kada će doći to sutra.... a onda stanem na čas i  razmislim pa zašto ne bi to bolje sutra počelo već danas!! :)

Pokušajmo na par minuta promatrati djecu kako se igraju i kakao sa srećom, velikom srećom uživaju u malim stvarima! Jedom zagrljaju, jednim škaljanjem i poljubcem, igranjem u pjesku... zadovoljni su!

Moja djeca se raspamete kad im dam kikić, kiki bombon im je kao da su dobili milijune na lotu!

Danas sam gledala svoju kćerku, ima četiri godine, dobila je od tate lančić, ona je bila toliko sretna i vesela, pjevala je i plesala i sva je bila važna sa tim lančićem oko vrata da smo ga jedva skinuli kad je išla spavati.

Pa mislim si zašto svaki dan ne bi napravila nešto što će mene tako usrećiti, neku malu stvar samo za sebe, a ne moram to nikome reči... samo moja tajna!

I svejedno da li je to ujutro da s time započnem dan, ili neki slatkiš iza ručka ili samo 10 min ukradenih u toku dana da nešto ili nekoga kradom pogledam, da se pozabavim sa onim cvijećem koje treba presaditi, da nekog pozdravim, da nekog drugog usrećim...

Budite stretni, volite se i recite drugima da ih volite, ja sigurno hoću :)